Pod pojmom zarada podrazumeva se bruto zarada, tj. Zarada koja u sebi sadrži porez i doprinose iz zarade. Neto zarada je iznos zarade koji zaposleni „nosi kući“, tj. Iznos zarade umanjen za porez i doprinose za socijalno osiguranje. Prema članu 104. Zakona, zaposleni ima pravo na odgovorajuću zaradu koja se utvrđuje u skladu sa Zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu.
Poslodavac još plaća doprinose za socijalno osiguranje na zaradu zaposlenog na svoj teret, tako da je ukupan trošak zarade za poslodavca praktično bruto zarada zaposlenog uvećana za doprinose na teret poslodavca.
I prema Zakonu o radu (član 106) i prema Opštem kolektivnom ugovoru („Službeni glasnik RS“ br.50/08 i 8/09), zaradu zaposlenog za obavljeni rad i vreme provedeno na radu čine:
– Osnovna zarada
– Zarada za radni učinak
– Uvećana zarada
Osnovna zarada
Elementi za obračun i isplatu osnovne zarade utvrđuju se opštim aktom (Kolektivnim ugovorom ili Pravilnikom o radu), odnosno ugovorom o radu kod poslodavca koji ne donese opšti akt.
U kolektivnom ugovoru kod poslodavca osnovna zarada se definiše kao proizvod osnovne zarade za najjednostavniji posao i koeficijenta posla, dok se u ugovoru o radu unosi iznos osnovne zarade bez navođenja elemenata za utvrđivanje tog iznosa.
Pri utvrđivanju osnovne zarade postoje dva pristupa :
Da se osnovna zarada za najjednostaniji posao utvrdi kao osnovna zarada po času. To dalje znači da se mesečni iznos zarade menja prema broju radnih sati u mesecu.
Da se osnovna zarada za najjednostavniji posao utvrdi kao osnovna zarada za mesec. U ovom slučaju mesečni iznos zarade je uvek isti-ne zavisi od broja radnih sati u mesecu, ali se zato prilikom obračuna zarade menja iznos osnovne zarade po času koji se utvrđuje prema mogućem broju radnih časova.
Zakonom o radu propisano je da se radni učinak određuje na osnovu:
– Kvaliteta i obima obavljenog posla
– Odnosa zaposlenog prema radnim obavezama
Elementi za obračun i isplatu zarade po osnovu radnog učinka utvrđuju se opštim aktom.Ugovor o radu obavezno sadrži elemente za utvrđivanje radnog učinka.
Uvećana zarada
Uvećana zarada daje se za rad u posebnim prilikama i uslovima. Pravo na uvećanu zaradu, u visini koja je utvrđjena opštim aktom ili ugovorom o radu, imaju zaposleni, u slučajevima utvrđenim članom 108. Zakona o radu, i to:
– za rad na dan praznika koji je neradan dan najmanje 110% od osnovice
– za rad noću i rad u smenama, ako takav rad nije vrednovan pri utvrđivanju osnovne zarade – najmanje 26% od osnovice
– za prekovremeni rad – najmanje 26% od osnovice
– po osnovu vremena provedenog na radu za svaku punu godinu rada (minuli rad) – 0,4%, od osnovice
Zakonom o radu propisani procenti uvećanja zarade su najniži procenti koje je poslodavac dužan da primeni.Opštim aktom ili ugovorom o radu mogu se utvrditi procenti u većem iznosu.
Ako su se stekli istovremeno uslovi po više osnova, procenat uvećane zarade ne može biti niži od zbira procenata po svakom od osnova uvećanja.
Druga primanja zaposlenih koja čine zaradu
Prema članu 105. Zakona o radu, zaradom se smatraju sva primanja iz radnog odnosa, osim naknada troškova zaposlenog u vezi sa radom iz člana 118.tač.1-4 i drugih primanja iz člana 119. I člana 120.tačka 1.ovog Zakona
Dakle zaradom se ne smatraju sledeće naknade troškova:
– za dolazak i odlazak sa posla u visini cene prevozne karte u javnom saobraćaju
– za vreme provedeno na službenom putu u zemlji i inostranstvu
– smeštaja i ishrane za rad i boravak na terenu, ako poslodavac nije zaposlenom obezbedio smeštaj i ishranu bez naknade
Takodje se zaradom ne smatraju ni sledeća primanja:
– otpremnina pri odlasku u penziju
– naknada troškova pogrebnih usluga u slučaju smrti člana uže porodice
– naknade štete zaposlenom zbog povrede na radu ili profesionalnog oboljenja
– poklon deci zaposlenog starosti do 15 godina života za božić i Novu godinu u vrednosti do neoporezivog iznosa
– premija za dobrovoljno dodatno penzijsko invalidsko osiguranje do 5,589,00 dinara neto mesečno
– premija za kolektivno osiguranje od posledica nezgoda
– premija za kolektivno osiguranje za slučajtežih bolesti i hirurških intervencija
– jubilarna nagrada
– solidarna pomoć
Zaradu čine sledeća druga primanja zaposlenih:
– naknada za ishranu u toku rada – topli obrok
– regres za korišćenje godišnjeg odmora
– terenski dodatak
– poklon deci zaposlenog, starosi do 15 godina za Božić i Novu godinu u vrednosti preko neoporezivog iznosa
– naknada za odvojeni život
– korišćenje službenog automobila za potrebe zaposlenih( neposlovne svrhe)
– sva druga davanja zaposlenima, u robi ili novcu koja nisu izuzeta iz zarade
– naknada prevoza u javnom saobraćaju preko cene prevozne karte
Obaveza uplate doprinosa bez isplate zarade
Član 51. Zakona o radu propisuje obavezu poslodavca da ukoliko ne isplati zaradu do 30. u tekućem mesecu za prethodni mesec, obračuna i uplati socijalne doprinose iz zarade i na zaradu najkasnije do tog roka.Osnovica za obračun doprinosa bez isplate zarade čini najniža propisana mesečna osnovica.
Obaveza vođenja evidencije zarade
Na osnovu člana 122.Zakona o radu poslodavac je dužan da ustroji mesečnu evidenciju o zaradi i naknadi zarade.
Po pravilu evidencija se vodi na računaru,uz obračune zarada.Međutim Zakon nalaže da se vodi i papirna evidencija koju overava direktor,odnosno ovlašćeno lice.
Poslodavac je dužan da vodi mesečnu evidenciju zarade i naknade zarade koju su zaposleni ostvarili i to za svakog zaposlenog posebno, a ne kao spisak.
Odredbama člana 23.stav5. Zakona o računovodstvu i reviziji („Službeni glasnik RS“ br. 46/06, 111/09, i 99/11), propisana je obaveza trajnog čuvanja isplatnih lista ili analitičke evidencije zarada.Evidencije se čuvaju u poslovnim prostorijama poslodavca.
Obaveza dostavljanja zaposlenima obračuna zarade i naknade zarade
Odredbom člana 121. Zakona, poslodavac je dužan da zaposlenom prilikom svake isplate zarade i naknade zarade dostavi obračun.
Nije propisan oblik ni sadržina tog obračuna, tako da je ostavljeno poslodavcu da prema svojim potrebama kreira obrazac obračuna koji dostavlja zaposlenom.
OBRAČUN ZARADE IZ UGLA ZAKONA O POREZU NA DOHODAK GRAĐANA
Zaradom, u smislu Zakona o porezu na dohodak građana, smatraju se i primanja u obliku bonova, hartija od vrednosti, osim akcija stečenih u postupku svojinske transformacije, novčanih potvrda, robe, kao i primanja ostvarena činjenjem ili pružanjem pogodnosti, opraštanjem duga, kao i pokrivanjem rashoda obveznika novčanom nadoknadom ili neposrednim plaćanjem.
Zakonom o porezu na dohodak građana primanjima po osnovu činjenja ili pružanja pogodnosti u smislu člana 14. stav 1. ovog zakona, smatraju se naročito:
1) korišćenje službenog vozila i drugog prevoznog sredstva u privatne svrhe;
2) korišćenje stambenih zgrada i stanova koji su u vlasništvu poslodavca ili na raspolaganju poslodavca po osnovu zakupa ili po drugom osnovu, uz plaćanje zakupnine ili bez plaćanja zakupnine.
Vrednost primanja iz stava 1. tačka 1) ovog člana mesečno, za svaki započeti kalendarski mesec korišćenja vozila, predstavlja iznos u visini 1% tržišne vrednosti službenog vozila i drugog prevoznog sredstva, prema podacima nadležne organizacije sa stanjem na dan 31. decembra godine koja prethodi godini korišćenja vozila, umanjena za iznos koji je zaposleni platio za to korišćenje.
Vrednost primanja iz stava 1. tačka 2) ovog člana čini iznos zakupnine koju poslodavac plati za zaposlenog, odnosno u slučaju u kojem poslodavac ne plaća zakupninu iznos zakupnine prema tržišnim cenama u mestu u kome se stambena zgrada ili stan nalaze, umanjena za iznos koji je zaposleni platio kao zakupninu.
Kod utvrđivanja osnovice poreza na zaradu primanja iz ovog člana uvećavaju se za pripadajuće obaveze iz zarade.
Zaradom, u smislu čl. 13. i 14. ovog zakona, smatraju se i premije svih vidova dobrovoljnog osiguranja, kao i penzijski doprinos u dobrovoljni penzijski fond, koje poslodavac plaća za zaposlene – osiguranike uključene u dobrovoljno osiguranje, odnosno za zaposlene – članove dobrovoljnog penzijskog fonda, u skladu sa zakonom koji uređuje dobrovoljno osiguranje, odnosno dobrovoljne penzijske fondove i penzijske planove.
Izuzetno od stava 1. ovog člana, zaradom u smislu čl. 13. i 14. ovog zakona ne smatra se:
1) premija osiguranja koju poslodavac plaća za sve zaposlene kod neživotnog kolektivnog osiguranja od posledica nezgode, uključujući osiguranje od povreda na radu i profesionalnih oboljenja i kolektivnog osiguranja za slučaj težih bolesti i hirurških intervencija, kao i premija kolektivnog osiguranja života za slučaj smrti zaposlenog usled bolesti koju poslodavac plaća za sve zaposlene;
2) premija dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja, odnosno penzijski doprinos u dobrovoljni penzijski fond, koje poslodavac plaća za zaposlene – osiguranike, odnosno članove dobrovoljnog penzijskog fonda, u skladu sa posebnim propisima koji uređuju navedene oblasti, do iznosa koji je oslobođen od plaćanja doprinosa saglasno zakonu koji uređuje doprinose za obavezno socijalno osiguranje.
Osnovicu poreza na zarade iz čl. 13. do 14b ovog zakona čini isplaćena, odnosno ostvarena zarada.
Osnovicu poreza na zarade čini zarada iz člana 13. st. 1. i 3, čl. 14. do 14b i člana 15b ovog zakona, umanjena za iznos od 18.300 dinara mesečno za lice koje radi sa punim radnim vremenom.
Zarada iz čl. 13. do 14b ovog zakona oporezuje se po stopi od 10%.
OBRAČUN ZARADE IZ UGLA ZAKONA O DOPRINOSIMA ZA OBAVEZNO SOCIJALNO OSIGURANJE
Zakonom o doprinosima za socijalno osiguranje definisane su stope po kojima se obračunavaju i plaćaju doprinosi po odbitku, ukupno 36,05 % i to :
1) za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje – 25,00%;
2) za obavezno zdravstveno osiguranje – 10,3%;
3) za osiguranje za slučaj nezaposlenosti – 0,75%.
Doprinosi na zarade se delom plaćaju kako od strane zaposlenog tako i od strane poslodavca . Zarada zaposlenog je uvek bruto iznos i nju čini neto zarada uvećana za porez i doprinose za obavezno socijalno osiguranje zaposlenog.
Pregled stopa poreza i doprinosa za zarade zaposlenih kod pravnog lica koje se ne finansira iz budžeta:
1) Osnovica za obračun poreza na zarade je bruto zarada – neoporezivi iznos zarade (19.300,00)
Stopa poreza na zarade je 10%.
2) Osnovica za obračun SVIH doprinosa je zarada, a ne niža od najniže mesečne (35% prosečne zarade u Republici u prethodnom kvartalu), niti viša od najviše mesečne osnovice (petostruka zarada u Republici) trenutno važeći podatak 441.140,00 dinara.
Na teret zaposlenog ukupno 19,90 %:
Doprinos za PIO na teret zaposlenog – stopa je 14,00%,
Doprinos za zdravstveno na teret zaposlenog – stopa je 5,15%,
Doprinos za nezaposlenost na teret zaposlenog – stopa je 0,75%,
Na teret poslodavca ukupno 16,15%
Doprinos za PIO na teret poslodavca – stopa je 11.00%,
Doprinos za zdravstvo na teret poslodavca – stopa je 5,15%,
Doprinos za nezaposlenost na teret poslodavca – stopa je 0,00%,